Nature Photography by Dragiša Savić

Jednogodišnja biljka, 10-16 cm visoka, sa tankim, vretenastim, granatim korenom. Stabljika uspravna, okrugla, gola, najčešće granata. Listovi 2-3 puta perasto deljeni, sa bodljasto šiljatim, 0,5 mm širokim i usko linearnim režnjevima. Glavice heterogamne, sa drškama, pojedinačne, 18-24 mm u prečniku, disk 6-9 mm širok. Involukrum poluloptast. Listići involukruma skoro u jednom redu, duguljasti, tupi, zeleni, sa uskim smeđastim, kožastim obodom. Cvetna loža 1-2 mm debela, u početku ravna, kasnije kupasto loptasta, naposletku izdužena, šiljasto loptasta, šuplja. Središnji cvetovi sa 5 zubaca, zlatnožuti. Jezičasti cvetovi retko nedostaju, beli, duži od involukruma, vrlo brzo nadole oboreni, 6-9 mm dugački i do 3 mm široki. Ahenija pri osnovi sužena, 0,8-2 mm dugačka, malo savijena, nešto spljoštena, gore koso odsečena, na trbušnoj strani sa 4-5 rebara, spolja razređeno žlezdasto istačkana, sluzasto vlažna. Cveta od maja do septembra.

Raste pored puteva, kuća, pruga, na utrinama i zaslanjenim mestima.

Naziv roda potiče od latinske reči matrix = materica, jer kamilica deluje lekovito na nju.

Glavni sastojak kamilice je etarsko ulje. Ono sadrži azulen - plavo obojeni ugljovodonik. Zahvaljujući prisustvu azulena ova ulja deluju antiflogistično, tj. protiv upala kože i sluzokože. Prosečno ga ima oko 0,40 %. Lekovitost kamilice potiče i od matricina, heterozida, sluzi, smole, gorke materije, tanina, umbeliferona i drugih jedinjenja. Droga se spravlja od osušenih cvetnih glavica. Veoma lekovita biljka. Koristi se i u kozmetičkoj industriji.

Copyright © Dragiša Savić. All rights reserved.