Šešir najpre polukuglasto-zvonolik, zatim spljošten, 5-15 cm širok, slabo mesnat, beo, gladak, ponekad je čehast, u sredini može biti smećkast, na dodir ubrzo postane žućkast. Listići gusti, nejednako dugi, najpre imaju crvenkasti ton koji kasnije prelazi u čokoladnu boju. Drška 5-15 cm visoka i do 2 cm debela, cilindrična i dosta vitka, često puta zakrivljena i na dnu zadebljana, bela, svilenasta i glatka, najpre puna pa cevasto-šuplja, nosi čvrst i trajan venčić koji je s donje strane vidljivo čehast. Meso u pravilu belo, na preseku prelazi lagano u žutu boju, što je naročito vidljivo i karakteristično na dnu drške; kalijumovim karbonatom i anilinom oboji se narandžasto-žuto, miriše na tintu ili karbolnu kiselinu, što naročito dolazi do izražaja pri termičkoj obradi. Spore ovalne, 5-7 x 3-4 µm, smeđe boje. Hemijske reakcije: Meso i kožica šešira s anilinom i KOH postaju narandžasto-žuti, dok meso s fenolom za nekoliko minuta postaje crveno, a meso osnove drške s gvajakolom se oboji zeleno-plavo. Stanište: Leti i u jesen raste u razbacanim grupama po parkovima, uz puteve, rubove livada i po žbunju. Upotrebljivost: Otrovna.

(tekst: Romano Božac "Gljive naših krajeva")