Šešir prečnika do 10 (20) cm, mesnat, polukuglast, zatim raširen, na kraju često udubljen; smeđ dok je mlad, a zatim sve više bledi, na kraju krem-beo. Kožica je glatka, svilenkasta, tamnija u sredini sa kapljičastim udubljenjima. Stariji se raspuca u nepravilnim linijama, gde proviruje belo meso. Listići gusti, pomešani sa kraćima, tanki, široki, pričvršćeni zubcem ili blago silazni; beličasti do žućkasto-sivi, kod starijih gljiva glineno-smeđi, s talasastom oštricom. Otisak spora je smeđ. Drška 5-15 x 1-3 cm, u bazi često tanja, bela ili oker-smeđa, puna, žilava, vlaknaste strukture, sa trajnim belim prstenom koji stoji visoko, ubrzo se skupi u smeđu kožastu krpicu. Meso belo, meko u šeširu, a u dršci vlaknasto, ugodnog mirisa, ukusa na lešnike. Stanište: Raste busenasto, od ranog proleća do zime, na jablanu i topoli, retko na drugom drveću. Upotreba: Jedna od najboljih jestivih gljiva, poznata od davnina. Lako se uzgaja - dovoljno je da se zrele gljive izmrve u vodi i pospu po jablanovom ili topolovom panju ili deblu.