Šešir: mesnat, 5-20 cm širok, u pravilu je crvene boje s primesom žute; pokriven je belim bradavičastim ostacima ovoja, koji se prilično lako skidaju, za vreme kišnih dana mogu se potpuno isprati; rub šešira je lagano ucrtkan. Listići: beli, prilično gusti, pomešani sa kraćima, široki do 1 cm, na oba kraja suženi. Drška: cilindrična, bela, prvo puna, zatim šuplja; dno drške je prilično zadebljalo s koncentrično smeštenim bradavičastim ostacima ovoja, na gornjem delu nalazi se narebran rukavac bele boje. Meso: belo, ispod kožice šešira žućkasto-narandžasto, miris neodređen. Spore: eliptične, bele, 12x7 µm. Hemijske reakcije: u dodiru sa sumpornom kiselinom meso se oboji svetlosmeđe, s fenolom postane crveno kao vino, dok sa fenolalaninom prvo postane vinsko crveno, zatim ljubičasto. Stanište: raste od leta do kraja jeseni (tada je i najčešća) u hrastovim, bukovim i četinarskim šumama. Upotrebljivost: otrovna, sadrži muskarin, iboteničnu kiselinu, muscimol i muskazon. U nekim krajevima je ljudi jedu. Svakako treba oguliti kožicu koja sadrži najviše muskarina i prvu vodu pri kuvanju odliti.