Šešir 5-10 cm  širok, prilično mesnat, žučkast poput meda, ponekad rđasto-žut, u raznim nijansama, pokriven je tamnijim čuperastim čehama koje se gube ili ostaju trajno, rub je dosta ucrtkan, najpre okruglast, pa konveksan i na kraju potpuno otvoren. Listići gusti, najpre beli, kasnije crvenkasto-naprašeni, prirasli na dršku ili zupčasto silazeći. Drška žuto-smeđa, prema dnu crnkasta, cilindrična, na donjem delu odebljana, vlaknasta, puna pa šuplja, pod šeširom belo-crvenkasta i ucrtkana, nosi beličast, tkaninasti trajan venčić. Meso belo ili bledo, miris gljivlji, ukus neizražen. Spore eliptične, u masi bele, 5-10 x 5-6 µm. Hemijske reakcije: Sa sumpornom kiselinom meso se oboji crveno, s laktofenolom postaje smeđe-ljubičasto, dok s KOH meso postaje trenutno smeđe. Stanište: Raste u jesen u hrastovim i grabovim šumama, te na četinarskim panjevima. Upotrebljivost: Uslovno jestiva, prilično dobra, upotrebljavati treba samo šešir jer je drška tvrda i vlaknasta; teško je probavljiva, pa kod nekih ljudi izaziva povraćanje.

(tekst: Romano Božac "Gljive naših krajeva")