Šešir 6-20 cm širok, mesnat, najpre zvonolik, pa konveksan, uvrnuta ruba, kasnije ravan i na kraju izvinuta i vijugava oboda, magleno-sive boje, posut svetlim prahom (maglica) koji se lako briše, kožica se lako guli. Listići vrlo gusti, pomešani s kraćima, spuštaju se niz dršku, bledožučkaste boje, kasnije rumenkasti, lako se odvajaju od mesa šešira. Drška 6-15 cm visoka, mesnata, puna, vlaknasto sunđerasta, elastična, pri vrhu tanja, na dnu zadebljana, smeđe-sive boje, ponekad rumenkasta. Meso belo ili bledo, manje-više vlaknasto, vrlo jakog i neodređenog zadaha, ukus trpak. Spore žućkaste, ovalne, 6-8 x 3-4 µm. Hemijske reakcije: Meso sa sulfovanilinom trenutno postaje prolazno ljubičasto-crveno, s fenolom posmeđi, a s azotnom kiselinom najpre pocrveni, zatim postane grimizno. Stanište: Raste u četinarskim i listopadnim šumama u velikim grupama, krugovima ili u linijama u kasnu jesen. Upotrebljivost: Jestiva, zbog vrlo jakog mirisa i ukusa sumnjiva poslastica. Izgleda da sadrži termolabilne toksine koji se kuvanjem razaraju. Maglenka je teško svarljiva, tako da nije za ljude osetljivog želuca.