Šešir u mladosti stožasto-zvonolik, zatim manje-više raširen, ispupčen i jako radijalno ispucan, promenljive boje, može biti svetlosmeđ ili kestenjast, na sredini tamnosmeđ; u mladosti redovno nosi sitne beličaste ostatke omotača koji kasnije nestanu, u mladosti je rub podvinut; naraste 2-5 cm široko. Listići najpre beličasti ili sivkasti, kasnije maslinasto-smeđi, gusti, uski, ili malo trbušasti, slobodni ili tek slabo prirasli uz dršku, oštrica je neravna i nešto svetlija. Drška valjkasta, na osnovi gomoljasto-zadebljana i prekrivena nežnim pahuljicama, vlaknasta, beličasta, kasnije obojena kao i šešir, na gornjem delu beličastobrašnasta; naraste od 3 do 6 cm visoko. Meso nežno, vlaknasto, u dršci ubrzo lagano crvenkasto; ukus blag, miris podseća na tartufe. Spore glatke poput pasulja ili ovalne 9-12 x 5-6 µm, otisak spora je smeđ. Hemijske reakcije: Meso u dodiru s gvajakovom tinkturom postaje zelenkasto. Stanište: Raste pojedinačno ili grupno leti i početkom jeseni po svetlijim listopadnim šumama. Upotrebljivost: Sumnjiva, vrlo verovatno otrovna.

(tekst: Romano Božac "Gljive naših krajeva")