Šešir pravilan, u sredini ulegnut ili levkast, crveno-smeđe boje, mesnat, u mladosti ima vrlo uvrnut obod; 5-12 cm širok. Listići prilično gusti, na pritisak posmeđe, inače su bledožute boje, malo kao da se spuštaju niz dršku, ima mnogo lamelula. Drška je iste boje kao i šešir, injasta, na dnu je redovno zakrivljena. Meso beličasto, kasnije smećkasto, ima tipičan zadah po haringi, na preseku ispušta mnogo belog mleka slatkog ukusa. Spore okrugle, u masi bele, 8-12 x 7-12 µm. Hemijske reakcije: Meso i kožica šešira s KOH postanu prljavo kremno-žuti, dok meso s gvajakolovom tinkturom postane za nekoliko minuta sivo-zeleno. Stanište: Raste leti i u jesen po vlažnim šumskim mestima, pojedinačno ili grupno. Upotrebljivost: Jestiva, čak i sirova.