Šešir 5-12 cm širok, najpre konveksan zatim raširen i malo tupo ispupčen, mesnat i tvrd, oker ili svetlonarandžast, uvek suv, rub je uvek uvrnut i resast. Celi šešir je prekriven priraslim čehama (ljuskama) smeđe-crvenkaste boje. Listići gusti, uski, pričvršćeni za dršku ili lagano silaze po dršci, najpre bledožućkasto-maslinasti kasnije žuto-smeđi. Drška 5-12 cm visoka, najpre puna pa šuplja, cilindrična, prema dnu nešto tanja, iznad prstenka je glatka i beložućkasta, ispod prstenka je ljuskasta kao i šešir, izgleda nakostrešeno. Prstenak je s gornje strane beo i gladak, a s donje strane je smeđ i čehast; na rubu je resast. Meso tvrdo, bledožućkasto, prema dnu drške je tamnije,  mirisom i ukusom podseća manje-više na ren. Spore: Otisak spora je smeđe-crvenkast, spore glatke, bledožućkasto-smeđe, valjkasto-eliptične, 6-8 x 3,5-5 µm. Hemijske reakcije: Meso sa gvožđe sulfatom odmah postaje tamnozeleno, dok sa KOH postaje smeđe. Stanište: Raste u jesen busenasto na još živim panjevima listopadnog i četinarskog drveća ili prividno na tlu. Upotrebljivost: Zbog neugodnog ukusa i zadaha nije jestiva.