Šešir 3,5-11 (14) cm, većinom oko 6. U mladosti malo ispupčeniji, ubrzo dosta nizak i spljošten do gotovo ravan; rub u početku podvrnut, kasnije izravnato oštrougaon. Kožica mu je lepljiva i sluzava, masno sjajna, čvrsto prianja uz meso i teško se ljušti. Tokom sušnijeg vremena sluz se zgusne, talasasto nakupi i nabora površinu. Kod mlađih primeraka se vide i tamnije urasle niti. Najpre je crvenkastožute boje, zatim poput kravlje kože crvenkastosmeđa, ređe i narandžastosmeđa; često i kao bela kafa. Cevčice malo silazne, manje od 1 cm dugačke, teško se odvajaju od mesa. Najpre sivokrem, zatim čistije žute, pa smeđe s narandžastim i, konačno, maslinastim daškom. Pore složene, uglaste, često jednom stranom strše tako da grade i zrakaste linije prema dršci; kod odraslih i do 2 mm izdužene. Istobojne s cevčicama, starije su rđasto zamrljane. Otisak spora svetlije maslinastosmeđ. Drška 3-10/0,5-2 cm, uglavnom valjkasta, samo tu i tamo neznatno zadebljana, često zakrivljena. Bez granula, ponekad osuta vrlo sitnim čehicama, koje razvojem nestaju. Istobojna sa šeširom, ali bleđa; nagore često i plamenožuta, nadole jače smeđa, na dnu beličasta. Bazalni micelijum beličast ili mesnatoružičast. Meso karakteristično gumasto-elastično pa i kad, kod starijih postane mekše, na pritisak o nepce ili prstiju naprosto odskače. Relativno tanko, osim u sredini. Bledoliko, lako prožeto smeđim ili žućkastim tonom. Osušeno postaje mesnatoružičasto. Ukus ugodno kiselkast, miris na neodređeno voće. Hemijske reakcije. Na NH₄OH u mesu zagasitoružičasta što prelazi u sve življi cinober, a zatim u karmin. Na KOH ružičasta pa purpurna. Spore žućkaste, izduženo-eliptične i gotovo cilindrične sa suženim polovima: 7-10/3-4 µm. Cheilocistide u gomilama, okersmeđe inkrustrirane, batinaste ili na vrhu i ušiljene: 30-65/6-9 µm. Stanište. Jedna od najmasovnijih gljiva u borovim šumama. Doba (VII)-IX-XI. Jestivost. Zbog svoje gumaste konzistencije najpogodnija je za kiseljenje i tada je prilično ukusna.