FLORA

      Bryophyta

      Pteridophyta

      Gymnospermae

      Dicotiledones

      Monocotiledones

  GALS & MINERS

  FAUNA

     Mollusca

     Plathyhelminthes

     Bryozoa

     Annelida

     Nematomorpha

     Crustacea

     Myriapoda

     Arachnida

     Entognatha

     Insecta

     Amphibia

     Reptilia

     Aves

     Mammalia

  CHROMISTA

     Oomycota

  PROTOZOA

     Amoebozoa

  FUNGI

     Entomophthoromycota

     Mucoromycota

     Ascomycota

     Basidiomycota

  LANDSCAPES

  CONTACT

  NEW

Pauk osa dobio je naziv po crnim i žutim (i belim) šarama na trbuhu ženki zbog kojih liči na osu.  Mrežu plete u travi ili žbunju, živi usamljeno i hrani se insektima. Ženke su veće (25 mm) od mužjaka (7 mm). Mali, svetlo braon mužjak u jednom delu mreže čeka pogodan trenutak za parenje, a to je vreme nakon poslednjeg presvlačenja ženke.

Pauci uopšte, poseduju otrovne žlezde, smeštene u osnovi helicera (usneni ekstremiteti) čijim sekretom ubijaju plen. Kada insekt uleti u mrežu, pauk ga veoma brzo obavije paučinom, otrovnim helicerama ga usmrti, a zatim u njegovo telo ubacuje crevne sokove, koji vare mekane delove insekta. Zatim pauk usisa svarene delove tako da u mreži ostaje samo prazan hitinski omotač insekta.

Za pletenje mreže pauci imaju na trbuhu paučinaste žlezde što luče lepljivu materiju koja se na vazduhu brzo stvrdne. Pletenje mreže pauk obavlja na vrlo složen način i postoje više tipova mreža, u zavisnosti od vrste pauke. Takođe, u slučaju zamene mreže, pauk pojede svoju staru mrežu da bi iskoristio proteine iz nje.