Nature photography by Dragisa Savic Nature photography by Dragisa Savic

Nature Photography by Dragiša Savić

  FLORA

      Bryophyta

      Pteridophyta

      Gymnospermae

      Dicotiledones

      Monocotiledones

  GALS & MINERS

  FAUNA

     Mollusca

     Plathyhelminthes

     Bryozoa

     Annelida

     Nematomorpha

     Crustacea

     Myriapoda

     Arachnida

     Entognatha

     Insecta

     Amphibia

     Reptilia

     Aves

     Mammalia

  CHROMISTA

     Oomycota

  PROTOZOA

     Amoebozoa

  FUNGI

     Entomophthoromycota

     Mucoromycota

     Ascomycota

     Basidiomycota

  LANDSCAPES

  CONTACT

  NEW

 

   
 

Meta menardi (Latreille, 1804)

« previous thunbnails next »

 
 

 
 

Fruška gora (Perina pećina), 2012.

 
 

 
 

Fruška gora (Perina pećina), 2012.

 
 

 
 

Fruška gora (Perina pećina), 2012.

 
 

 
 

Fruška gora (Perina pećina), 2012.

 
 

 
 

Fruška gora (Perina pećina), 2012.

 
     
     

Veliki pećinski pauk je široko rasprostranjena vrsta i javlja se uglavnom u brdskim regionima širom Palearktičkog regiona (izuzev Japana). Živi u pećinama, podrumima, šahtovima i među kamenjem, odnosno na srednje vlažnim mestima sa konstantnom temperaturom iznad 7° C. Pećine u kojima je vlažnost visoka im ne odgovaraju.

Dužina tela mužjaka je 11-13mm a ženki 14-17mm, boja prilično tamna, glaveno-grudni region je crveno braon, stomak bledo ili tamno braon a na celom telu postoje crne šare. Često su vidljive dve velike mrlje na stomaku. Noge su braon sa crnim prstenovima. U Evropi živi 8 vrsta iz ovog roda a u Srbiji živi samo M.menardi tako da se ne može zameniti sa drugom vrstom. Sličan je donekle mali pećinski pauk Metellina meriannae koji je manji i boja tela mu je više siva. U pećinama živi i puno drugih vrsta paukova ali su uglavnom mnogo manji od ove vrste.

Parenje se odvija uglavnom početkom leta. Nakon toga, od sredine jula do početka avgusta ženka gradi kokon prečnika 2-3cm koji visi sa tavanice. Kokon sadrži 200-300 jaja koje ženka čuva naredna 2-3 meseca, tj. do svoje smrti. Krajem avgusta kokon počinje da se raspada i mladi pauci postaju vidljivi kao male crne tačke. Mladi pauci zapravo ne napuštaju kokon do sledećeg proleća. Na proleće mladi pauci odlaze do ulaza u pećinu gde provode nekoliko dana do nekoliko nedelja a nakon toga neki ostaju u pećini a neki odlaze u potragu za drugom pećinom. Na ovaj način se populacija i održava i rasprostire.

Veliki pećinski pauk dostiže starost od 2-3 godine za razliku od većine drugih vrsta paukova koji žive samo tokom jedne godine.
 
Mreža koju ovaj pauk pravi smatra se rudimentiranom jer je 20-30 cm u prečniku i retko mu služi za hvatanje plena. On većinu vremena provodi na zidu pećine ili visi zakačen tankim nitima za mrežu gde hvata mokrice, bube, stonoge, leptire i druge male životinje, a povremeno čak i puževe. Ovakav način lova, bez direktnog oslanjanja na mrežu, koji se prvobitno koristio za hvatanje plena, može se smatrati adaptacijom na život u pećinama.

 

   
  Copyright © Dragiša Savić. All rights reserved.