Šešir 5-15 (27) cm, u mladosti manje-više poliloptast, zatim ponešto spljošteno-jastučast, ali uvek konveksno pravilno zaobljen. Bledosivožut, smeđežut, boje štavljene kože, lešnika ili čak prljavobeo. Kožica suva i pustenasta, često kao da je pesak pod njom, nikad sasvim glatka; ponekad kao s tamnijim snopovima vlakana prema rubu (od kojega se često povlači); više nego kod drugih vrganja naginje raspucavanju na polja, posebno kod starijih primeraka, tako da se čini da je razrovana kanalima. Cevčice prvo sivkastobele, ubrzo i vrlo dugo žutozelene, u starosti zagasitomaslinastozelene, tek pred raspadanje smeđe poput rđe. Duge 8-30 mm, oko drške naglo kraće , tako da stvaraju uzak ali dubok jarak. Pore sitne, okrugle, sasvim mlade začepljene i sivkastobele, ali i kod najmlađih ispod tog belog sloja, koji se lako skida, proviruje žućkasta osnova. Na kraju maslinastozelene. Ponekad dobijaju i ružičastu nijansu, ali ne crvenu. Otisak spora svetložutomaslinast. Drška 6-15/2-5 cm, čvrsta i puna, u početku trbušasta, tj. oko sredine deblja, kod odraslih se najdeblje mesto spušta, tako da postaje više batinasta, odnosno vrećasta. Iste boje kao i šešir, eventualno malo svetlija. Od vrha na dole, često gotovo do dna, ali u najmanju ruku bar do polovine, pruža se romboidna reljefno izdignuta mrežica što nastaje kao od belih žilica. Ove žilice starenjem takođe poprimaju nijanse podloge, ali uvek ostaju svetlije nego ona. Meso debelo, samo u mladosti čvrsto, ubrzo postaje sunđerasto. Pod kožicom prožeto bojom šešira, samo u bleđem tonu, nad cevčicama ponekad žućkasto - inače posvuda nepromenljivo belo. Miris vrganjski, pri sušenju poprima i neku opojnu komponentu; ukus izrazito sladak zbog velikog procenta manitola. Hemijske reakcije. Na NH₄OH u mesu negativna, no po kožici tamnosmeđa. Na FeSO₄ u mesu odmah (sivo) zelena. Spore vretenaste, s jakom suprahilarnom depresijom, boje meda: 11-14,5 (17)/3,5-4 (5) µm. Bazidije 28-38/6,5-10,5 µm. Cheilocistide 32-60/7-11,5 µm, batinasto-vretenaste ili (većinom samo s jedne strane) trbušasto proširene. Hife u kožici gusto intricatne, kobasičasto zadebljane, na vrhu većinom račvaste, ali debelo i zaobljeno široke (5) 6-12 µm. Stanište. Najviše na krečnjaku pored pitomih kestena, hrastova i bukava. Voli sunčana, travnata mesta, proplanke i rubove šuma, često i desetak metara daleko u polju. Doba V-VII, poklapa se potpuno s razdobljem kad makovi cvetaju.

(tekst: Ivan Focht "Naši vrganji")